Планина Цер пружа се 15 – 20 километара правцем исток – запад. Највиши врх је Тодоров рт или Косанин град (687 m) на западном, а други по висини је Тројанов град (625 m), на источном крају гребена.
Цер је обрастао густим листопадним дрвећем, претежно храстом, цером и буквом, такође је богат стенама, гранитом и кристаластом шкриљицом.
Цер је релативно проходна планина.У северозападном делу напоредо кривудају пут и железничка пруга Шабац – Лозница, а његов крајњи источни превој, на тридесетом километру од Шапца, пресеца аутомобилски пут Шабац – Текериш – Завлака – Крупањ.
Испод јужних падина Цера, долином речице Лешнице, вијуга узан асфалтни пут. Пешачке стазе и мање проходни путеви, пречицом, преко гребена, повезују најближа села Јадра – са селима Поцерине и Мачве.
Планина Цер са околним пределима- Јадром, Поцерином и Мачвом – ући ће у историју српског народа по чувеној и славом овенчаној Церској бици.
На Церу у Текеришу подигнута је спомен костурница из Првог светског рата и Музејска поставка Церске битке, испред које се налазе бисте војвода Степе Степановића, Живојина Мишића, Радомира Путника и Петра Бојовића, који су рад вајарке Дринке Радовановић.
Спомен-костурница на Церу
На планини Цер у Текеришу, подигнута је спомен костурница из Првог светског рата и Музејска поставка Церске битке, испред које се налазе бисте: војвода Степе Степановића, Живојина Мишића, Радомира Путника, Петра Бојовића, рад вајарке Дринке Радовановић.
ZAPADNA SRBIJA 